Промене у СВИФТ-у
Цела игра је у томе ко влада таласима — геополитичко завештање Америци од Британије. Контрола над морима значи да су САД наследнице пет империја: јапанске, немачке, британске, француске и холандске. Сви ти моћни носачи авиона патролирају океанима како би гарантовали „слободну трговину“ — како то хегемонистичка пропагандна машинерија каже — могла би да буде окренута против Кине у секунди. То је механизам сличан пажљиво спреманом „вођству из позадине“, финансијске операције усмерене на симултано уништење рубље и покретања нафтног рата како би се Русија потчинила.
Мастер план Вашингтона остао је варљиво једноставан: „неутрализовати“ Кину Јапаном, а Русију Немачком, уз америчку потпору за ова два сидраша. Русија је де факто била једина земља БРИКС која блокира овај мастер план.
То је тако било све док Пекинг није лансирао Нови пут свиле, што у основи значи повезивање целокупне Евроазије у трговинску бонанцу у којој сви добијају путем брзе пруге којом ће терети бити превожени копном уместо морем.
Дакле, стално демонизовање Русије од стране НАТО, у ствари је необично. Размислимо о борби НАТО против стално растућег, комплексног руско–кинеског стратешког партнерства. И у не тако далекој будућности, Немачка, Русија и Кина имају све што је потребно да постану основни стубови потпуно интегрисане Евроазије.
Као што испада, кључна игра у сенци одвија се између Москве и Пекинга, који у тишини спремају сопствени СВИФТ, док се Русије спрема да запечати свој ваздушни простор помоћу С–500. Западна Украјина је уклета — треба је оставити штедњом опустошеној ЕУ — која је, успут, ни не жели. И све то док та иста ЕУ покушава да комерцијално науди САД евром и док јој још није омогућено да се прошири на тржиште САД.
А неважни НАТО једино што може је да плаче, плаче, плаче…